Ian Svenson -istraživanje prošlih života kod dece

Ian Stevenson (1918 – 2007), američki psihijatar koji je gotovo ceo radni vek proveo na Univerzitetu Virdžinija na Medicinskom fakultetu. U periodu od 1957-1967 godine bio je šef odeljenja za psihijatriju kada je i objavio svoja najznačajnija istraživanja vezana za parapsihološke fenomene koje je kasnije i publikovao.  Njegovo najobimnije delo je „Where Reincarnation and Biology Intersect“ iz 1997 godine gde je opisao preko 2.000 slučajeva sećanja na prošle živote; posebno se zanimao za sećanja dece, vrlo male dece od dve do sedam godina, koja su se spontano sećala svojih predhodnih inkarnacije (prošlog života) kao i one dece koja su imala nekakva obeležja sa rodjenja (na primer rodjena bez prsta i slični uordjeni deformiteti).

Ono što je obeležilo njegov istraživački rad bilo je  povezivanje belega (obeležja i deformiteti sa rodjenja) sa iskustvima prošlih života. Ona navodi u svojim knjigama sledeći primer: …devojčica, rodjena sa vidljivim deformitetom prstiju, kroz proces se setila da je bila muškarac koji je ostao bez prstiju…“. Mnogo je ovakvih primera uz fotografije publikovno u njegovoj gorenavedenoj knjizi. Ono što je posebno zapazio je da u kuturma, kao što je Indija, gde je fenomen reinkarnacije kulturološki prihvatljiv, mnogo više dece spontano sećalo svojih prošlih života, nego kod dece na Zapadu gde su teme vezane za reinkarnaciju i prošle živote tabuizirane.

Još jedna tema je obeležila Ianov rad a to su neobična ponašanja dece od druge do četvrte godine, posebno fobije, koje su se činile kao da su urodjene. Naime, na primerima od 387 dece koja se spontano sećala prošlih života 36% su pokazivale neobične fobije i strahove već kao bebe. Ti strahovi i fobije su se odnosile na fobije od kupanja, vožnje kolima ili drugim prevoznim sredstvima, strahovi od mraka, odredjenih životinja i slično.

Neobična ponašanja je uvideo kod navedene dece u izboru igara, koja nisu bila karakteristična za kulturu i prodicu u kojoj su deca odrasla.

U navikama dece, na slučaju istraživanja neobičnih ponašanja grupe dece u Burmi, Ian Svenson opisuje ponašanja i navike dece koje su karakteristične za japanske vojnike; kroz proces sećanja deca su tvrdila da su bili japanski vojnici koji su poginuli u Birmi za vreme II Svetskog Rata.

U svojoj knjizi Where Reincarnation and Biology Intersect tvrdi da postoji treća komponenta u razvoju ličnosti a to je upravo „otisak“ ili uslovljavajuće sećanje odnosno iskustva iz prošlih života.

Izvod iz knjige Iana Swensona „Twenty Cases Suggestive of Reincarnation“ iz 1966 godine:

„1960 godine objavio sam analize slučajeva koje sugerišu reinkarnaciju. Mnogo slučajeva proučavao sam iz već objavljenih članaka … da bih zatim zajedno sa kolegama istraživao nezavisno one slučajeve osoba koje su tvrdile da su se sećale svojih predhodnih života. Do danas mogu reći da sam razmotrio oko 600 slučajeva , a u ovoj knjizi izložio 20 reprezentativnih slučajeva koji ukazuju na reinkarnaciju. Sve slučajeve koje smo obradili bila su deca koja su iz različitih kultura i zemalja kao što su Brazil, Indija, Brma, Šri Lanka, Tajland, Cejlon, Evropa, Amerika i Kanada.

Iza izloženih slučajeva, kao tipova iskustava, imam još mnogo drugih koji potkrepljuju iznesene slučajeve…“.

U celokupnom svom radu istraživanja fenomena reinkarnacija Ian Svenson zaključuje sledeće:

  • sećanje na prošće živote kod dece moguća su od druge do šeste godine života, gde nakon šeste i sedme godine ta sećanja nepovratno nestaju
  • mnoga deca ispitanici poseduju veštine i interesovanja ona ista koja su posedovali i u prošlom životu
  • najjača sećanja su kod one dece ispitanika koja su preminula iznenadnom i/ili nasilnom smrću
  • preko 35 % ispitane dece imale su vidne belege i obeležja, kao i deformitete, na telu, kao i bolesti, povezane su prema Svensonovim istraživanjima sa iskustvima iz prošlih života. Mnoge oznake na koži ispostavilo se da su bile smrtne povrede, ubodne rane, i slično, Stevenson je takve oznake i sećanja potvrdio medicinskim nalazima ili uzrocima smrti preminulih iz prošlih reinkarnacija. Deformacije i bolesti dece ispitanicima su najčešće u slučajevima nasilne smrti, na primjer deca rođena s defektnim udovima su se obično sećala amputacija tih udova, ili deca koja su preminula od raka na plućima ili tuberkuloze su u sadašnjem životu imala astmu i druge probleme s plućima i tako dalje.

Istraživački rad velikog obima Iana Svensona dalje ukazuje na to da svest i svesnost nisu samo proidukt delovanja ljudskog mozga, a da je u mnogim slučajevima sećanja na dogadjaje inkarnacije jedino moguće i najbolje objašnjenje za tumačenje  uzroka iskustava i dogadjaja u ovom životu.

Nakon smrti Ian Svensona 2007 godine njegov  istraživački rad nastavlja dečiji psihijatar i njegov mladji kolega Džim Taker. On nastavlja sa zaključcima i istraživanjima na ovu temu dodajući da kako stvaranje novih sinapsi u mozgu sa svakom novom inkarnacijom je moguće, jer se i na taj način briše memorija sećanja da ne bi ometala ljude u kontaktu sa “novim životom” i lekcijama koje stoje uz ta nova iskustva. Tačnije, sećanja nestaju, da se ljudi ne bi ponašali kao podvojene ličnosti. Takodje ukazuje da su poneki razlozi mentalnih i duševnih bolesti upravo uzroci prodiranja sećanja iz prošlih života usled ponavljajuće traume u ovom životu i neuspelog učenja životnih lekcija.

Nagradu za životno delo Ian Svenson je dobio tek posthumno 2009 godine.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s