Regresivni pristup – regressive therapy approach

Samsara – Točak Sudbine  ili Večna Zapitanost – je pojam  koji označava sveprožimajuće more života, gde simbol ovog beskrajnog procesa predstavlja ponavljajuće faze življenja: rodjenje, odrastanje, patnja i umiranje. Ovaj proces se konstantno menja od momenta do momenta u nedogled. Zbog toga Samsara,  pojedinačni život, stvoren je od malih nepostojanih fragmenata.

Gautama Buddha

Praksa regresije doseže do starih vremena duboko u istoriju. Primer regresivne prakse prepoznajemo u školama misterija stare Grčke i Egiplta, Prati-Prasav koju nailazimo u Vedskim knjigama, Jati Smaran u đainizmu, i td.

Polje regresije i prošlih života je dinamično i stalno je u potrazi za novim i efikasnijim tehnikama.

Kraj 19 veka i početak 20 veka konstituiše paradigmu regresije na Zapadu. S jedne strane, ovome doprinosi popularizacija daleko i blisko istočnog ezoterizma poput ezoterijskih društava kao što je Teozofsko društvo, a s druge strane, istraživanja i razmatranja ljudske Psihe u naučnim okvirima.

Psihijatar Z.Frojd se može smatrati ocem savremenih (zapadnih) tehnika regresije i regresoterapije. On je došao na ideju da ukoliko se nesvesno učini svesnim može dovesti do uvidjanja izbora i isceljenja. On je uvideo povezanost izmedju trauma iz prošlosti i sadašnjih simptoma odredjene tegobe ili bolesti, i nazvao to Psiho Determinizmom. Drugim rečima, Frojd je ustanovio da naša iskustva iz prošlosti odredjuju naše sadašnje ponašanje. Kanije K.G.Jung uvodi koncept Kolektivno nesvesnog i Arhetipova, kao i pojam sinhroniciteta koji upotpunjuje paradigmu regresoterapije. Upravo ovo menja i determiniše pravac prihoterapijskog rada kao i regresoterapije.

Početkom 20 veka, 20-ih i 30-ih godina razmatranja u vezi iskustava prošlih života i stvaranje njene paradigme, doprineli su Edgar Sos, Pol Branton (istraživao je tehnike joge koje uvode jogine u iskustva prošlih života i izmenjena stanja svesti), Vilijem Rajh (koji je mnogo doprineo razumevanju ovog fenomena kroz objađnjenje strukture karaktera čoveka u istoimenoj knjizi), Oto Rank (koji se fokusirao na razotkrivanje tema vezanih za prvobitna sećanja), a zatim Stanislav Grof (koji se bavio izmenjenim stanjima svesti usled konzumacije LSD i ljudskog sećanja, a kasnije razvio tehniku disanja koje uvodi u stanje izmenjene svesti), Alberto Asandjoli (koji razvija tehnike Psiho-sinteze, a kasnije i pravac koji je nazvao Transpersonalna psihologija). Naravno treba pomenuti i doprinos Bioenergetike tehnike koju je razvio Aleksandar Loven.

Od 60-ih godina na Zapadu kreće prava lavina istraživanja na ove teme, što iz pravca naučne zajednice, što od nezavisnih istraživača. Ove teme brzo postaju popularne, što je sasvim razumljivo, jer bez obzir na obrazovanje i socijalni milje, ili pak starosno odredjenje, ljude je uvek zanimalo pitanje smisla i same prirode ljudskog života.

Jedan od značajnih istraživača iskustava prošlih života i regresoterapeuta, popularnog 60-ih godina bio je Moris Neterton, koji je doprineo razvoju regresivnih tehnika razvijanjem tehnike tzv afektivni most. Već 70-ih godina regresoterapeuti Denis Kisli i Džoan Grant, koji objavljuju da je sposobnost svakog čoveka da indukuje sećanja i regresivne sadržaje, bez većih poteškoća. Za regresoterapiju na Zapadu ovo je predstavljalo revoluciju.

Zatim slede publikacije poput Reliving Past Lives od Helen Vembah, You have been here before od Edit Fjor,  Past Lives Therapy od Morisa Netertona, Voices from other lives od Torvalda Detersona. Autori koji su obogatili sam regresoterapijski rad svakako su Ian Stevson, Hazel Dening, Rodžer Vulger, i svakako Brajan Veis.

Prednatalna regresija

Posebno popularan na temu sećanja iz prednatalnog perioda je Artur Džanov i njegova knjiga Primalni krik, a potom i Biologija ljubavi. Iako su predhodno navedeni autori istraživali ovo polje, sam Džanov kao psihoterapeut kreirao je metodu rada oslobadjanja od primarnih iskustava i nazvao ju je Primalna Terapija; u mnogome slična gorepomenutom A. Lovenu.

Generalno, period prednatalnih iskustava obuhvata sledeća iskustva: začeće, prednatalni period u majčinom stomaku i rodjenje. Sve su ovo potencijalna traumatska iskustva koja se vrlo pažljivo u savremenoj regresoterapiji tretiraju kao izvorom pa i uzrokom važnih elemenata formiranja ličnosti.

Sećanja, iskustva i traume iz prednatalnog perioda mogu biti snažni okidaći za dublja sečanja tj sećanja na prošle živote. To često predstavlja problem koji mi treba da razrešimo tokom života. Mnogi emocionalni i fizički problemi kao što su strah od napuštanja, otudjenje, odbijanja, usamljenost, problemi u emocionalnim vezama, panični napadi, depresija, paranoja, ili pak razne fobije, a zatim i fizički problemi poput hroničnih upala sinusa, glavobolja itd. mogu se i najčešće se povezuju sa traumama iz perioda prednatalnog života.

U svojoj knjizi The Secret Life of the unborn Child, psihijatar Tomas Verni izvodi sledeće zaključke:

  • fetus može da čuje, vidi, oseti, doživi i uči u prednatalnom periodu.
  • fetus ne samo da može da oseti već može i da adekvatno odgovara na majčine podsticaje – na njene misli i osećanja. Majčina psihička stanja veoma utiču na fetus.
  • fetus u majčinom stomaku je veoma osetlji na muziku

 

Regresija prošlih života

Regresija prošlih života, kako se ona danas popularno naziva, je terapijski proces osvešćivanja dubokih uzroka problema, putem stanja izmenjene svesti tj sećanja na period prošlog života.

U procesu regresoterapije regresoterapeut daje uputstva klijentu šta da čini, vizualizuje ili pak diše, sve dok se ne postigne tzv zadovoljavajući nivo svesnosti. Sledeća faza je “šetanje” kroz ovaj život do prednatalnog perioda. S obzirom da Duša sa fetusom nije potpuno identifikovana ovo je dobra “prelazna faza” za ulazak u sećanja na prošli život.

Istraživajući svoj prošli život mi pronalazimo rešenja za probleme u postojećoj egzistenciji.

Terapija prošlih života je holistička metoda jer radi sa svim nivoima čoveka: fiziki,. mentalnim, emocionalnim i duhovnim. Glavni cilj regresoterapije prošlih života generalno je taj da čovek u tom procesu uvidi i pojmi širu sliku svoje stvarnosti, svojih Duševnih zadataka, i razume svoju ličnost, svoj sadašnji život, na jedan vredniji i smislen način. Upravo ovo je način razumevanja principa uzroka-posledice ili tzv Zakona Karme u ljudskom životu.

Što se tiče svakodnevnog života regresija prošlih života doprinosi oslobadjanju od mnogih problema, posebno se dobro iskazala u pomoći pri prevazilaženju autoimunih bolesti, i svakako doprinosi jednom ispunjenijem i kvalitenijem životu.

Regresoterapija  porodičnog polja

Kao što smo naveli do sada iako je regresoterapija jedinstvena metoda različiti su sadržaji koji se obradjuju u terapijskom procesu.

Porodično polje je važan sadržaj koji konstituiše našu ličnost ovde i sada. U biologiji preneseni sadržaji sa predaka na potomke naziva se genetski materijal. U regresoterapiji ovi sadržaji se zovu opterećujući elementi porodičnog polja, koji svakako mogu da budu uzroci blokada u našim životima.

Koncept porodičnog polja ili polja predaka veoma je star, i vezuje se za šamanističku praksu širom planete Zemlje. U savremenom konceptu porodično polje je počeo da istražuje čuveni psihijatar Leopold Sondi nazvavši ovaj nesvesni deo ličnosti – porodično nesvesno, u svom nastojanju da odredi tzv nasledne funkcije – koje usmeravaju ljudski život i njegovu sudbinu. Naime, ljudska podsvest ili nesvesno nije homogeno ono u sebi razlikuje, lični, porodični i kolektivni deo nesvesnog.

U svom radu L.Sondi je pokušao da odredi sve one činioce koji utiču na ljudsku slobodu u gradjenju svoje sudbine, odnosno života, medu koje je učvrstio i genetski faktor.

Za razumevanje pojma porodičnog polja u savremenom teorijskom konceptu doprinosi i rad Ruperta Šeldrejka i njegovo objašnjenje fenomena Morfo-genetske rezonance.

U savremenom terapijskom sistemu sistemska i porodična  psihoterapija malo doprinosi razumevanju regresoterapije porodičnog polja. Psiholog Bert Helinger i njegov terapijski sistem Porodičnih konstalacija (u Srbiji nazvan Poredak Ljubavi) osvetljava genetski uslovljen sadržaj prenet porodičniim poljem i njenoj dinamici. Takodje veliki doprinos razumevanju porodičnog polja i tehnikama rada sa tim sadržajima duguje se i Jakobu Morenu (osnivaču Psihodrame), Miltonu Eriksonu (tzv brzoj terapiji i hipnoterapiji), Erik Bernu (Transakciona analiza), Virdžiniji Satir (osnivaču Porodične terapije opisane u knjizi Conjoint Family Therapy, 1964 g.). Virdžinija Satir je u savremenom terapijskom radu uvela tzv mrežni rad u kojem učestvuje više ljudi na rešavanju problema pojedinačnog učesnika.

Kontekstualni pristup porodičnoj terapiji pripada Ivanu Bosormeni-Nađu koji uvodi novitete u radu i razumevanju pozicije članova porodičnog kruga.

U okviru regresije porodičnog polja regresoterapeut na sličan način kao i u procesu regresoterapije prošlih života procesuira klijenta do važnih sadržaja vezanih za pretke, koji utiču i determinišu klijentove odluke, stanja i dogadjaje koji se – ponavljaju kao porodična matrica – u ovom životu.

Regresija Drugih Svetova ili astralnih iskustava

Ljudska memorija i uopšte informacije koje nalazimo u okviru kolektivnog nesvesnog ne spadaju samo u iskustva egzistencije vezane za fizičku ravan, već podjednako i astralno-duhovnu. Na tom putu ljudsko biće boravi u različitim svetovima opisanim kroz legende i mitološke priče, religijskim tekstovima i td., i u kontaktu sa tzv arhetipskim figurama.

U ovu vrstu regresije spada i popularno nazvana Regresija Izmedju Života.

 


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s